Самодрежа- Светиња Косова и Метохије која чува сећање на завет

На северном ободу Косова поља, недалеко од Вучитрна, налази се Самодрежа – место које је у српској историјској и духовној традицији остало упамћено много дубље него што би његова данашња тишина могла да покаже. Некада српско село, данас без српских становника, Самодрежа је остала место у коме један храм сведочи о вековима српског присуства, страдања и памћења на Косову и Метохији.

У средишту тог сећања налази се црква Светог Јована Претече, позната и као Самодрешка црква. Према српском народном и црквеном предању, управо у овој светињи причестила се војска кнеза Лазара пред Косовску битку 1389. године. Самодрежа се зато везује за један од најважнијих догађаја српске средњовековне историје и за Косовски завет, који је кроз векове постао део колективног памћења српског народа.

Цркве Светог Јована Претече у Самодрежи, девастирана од стране Албанских сепаратиста

Данашња црква није она грађевина коју су познавали средњовековни Срби. Храм је кроз историју више пута страдао и обнављан, а садашња грађевина подигнута је 1932. године према пројекту архитеката Петра Поповића и Александра Дерока. Њена једноставна архитектура и бело клесано камење требало је да сачувају достојанство места које је у српској традицији имало посебно значење. Црква је 1964. године евидентирана као споменик културе.

Међутим, последње деценије донеле су ново и тешко поглавље. Након 1999. године црква је опљачкана, девастирана и спаљена, а током мартовског насиља 2004. године поново је тешко оштећена. Уништени су кров, врата и прозори, оштећени су звоник и зид око цркве, док је унутрашњост храма била изложена потпуном скрнављењу. О стању светиње годинама су сведочили извештаји и представници Српске православне цркве.

Још болнија од физичког страдања јесте чињеница да у Самодрежи данас нема српског становништва. Место које је некада било део мреже српских села око Вучитрна остало је без заједнице која би свакодневно живела поред своје светиње. Због тога Самодрежа данас представља једну од најупечатљивијих слика положаја бројних српских светиња на Косову и Метохији – храм постоји, али је живот који га је вековима окруживао готово нестао.

Цркве Светог Јована Претече у Самодрежи, Космет

Управо због тога питање обнове Самодрешке цркве није само питање грађевинских радова. Обнова би значила и покушај да се једном историјском месту врати достојанство и омогући да поново буде простор молитве и окупљања верника.

Данас црква Светог Јована Претече нема моначко братство нити сталну српску парохијску заједницу у самом селу. Због тога се не може говорити о манастиру у класичном смислу, већ о историјској српској православној цркви која припада духовном и културном наслеђу Српске православне цркве. Храм повремено обилазе поклоници и посетиоци који долазе да се помоле и поклоне светињи, али је приступ и организовање посета светињама на Косову и Метохији последњих година повезано са безбедносним и административним околностима. Епархија рашко-призренска посебно истиче да православне светиње нису туристичке атракције, већ жива места молитве и богослужења.

Самодрежа зато данас делује готово као место између прошлости и садашњости. Са једне стране стоји историјско предање о кнезу Лазару, Косовској бици и причести српске војске. Са друге је садашњост у којој нема српских становника, а светиња је преживела деценије насиља и запуштености.

Ипак, њено значење није нестало. Напротив, што је мање људи остало да свакодневно чува сећање на Самодрежу, то је већа одговорност оних који јој долазе да је памте, обилазе и говоре о њеној историји.

Самодрешка црква данас није само камен и зид. Она је сведочанство о једном времену, симбол страдања и опомене, али и место на коме се и даље препознаје веза између српске историје, вере и Косова и Метохије. Њена тишина можда говори више од многих књига – о људима који су отишли, о светињи која је остала и о сећању које још није угашено.

Напомена: Насловна фотографија је преузета са странице Wикимедиа, аутор фотографије је Гасхи Бујар