Православни верници данас обележавају Крстовдан – празник Часног и Животворног Крста

Православни верници данас, 27. септембра, обележавају Воздвижење Часног и Животворног Крста Господњег, у народу познато као Крстовдан. Реч је о једном од великих Господњих празника посвећеном Крсту на коме је, према хришћанском веровању, распет Исус Христос.

Празник је посвећен сећању на страдање Христово, али и на победу живота над смрћу. Крст се у православној традицији не доживљава само као симбол страдања, већ и као знак спасења, наде и духовне победе.

Крстовдан је црвено слово у православном календару и дан строгог поста и молитве.

Предање о проналаску Часног Крста

Према црквеном предању, почетком IV века света царица Јелена, мајка цара Константина Великог, дошла је у Јерусалим у потрази за Крстом на коме је био распет Христос.

Предање говори да је место на коме се налазио Крст било затрпано и скривено испод некадашњег храма посвећеног римској богињи Венери. Након ископавања пронађена су три крста, па је требало утврдити који је од њих Христов.

Према житијном предању, патријарх Макарије наредио је да се крстови принесу болесној жени. Након тога, један од крстова принесен је и преминулом човеку. Када је додирнут трећим крстом, човек је, према предању, оживео. На тај начин препознат је Часни Крст.

Патријарх Макарије потом је подигао Крст високо како би га народ могао видети, док су окупљени узвикивали: „Господе, помилуј“. Управо се у том подизању, односно уздизању Крста, налази значење назива празника – Воздвижење.

Часни Крст 14 година био ван Јерусалима

Други велики догађај који се везује за овај празник догодио се у VII веку.

Персијски цар Хозрој освојио је Јерусалим и однео Часни Крст у Персију, где је, према црквеном предању, остао 14 година.

Византијски цар Ираклије успео је да победи Персијанце и врати светињу у Јерусалим. Предање каже да је цар покушао да уђе у град носећи Крст у царској одећи, али га је патријарх Захарија подсетио да Христос није носио Крст у царском сјају, већ бос и понижен.

Ираклије је зато скинуо раскошну одећу, обукао скромну и босоног понео Крст у Јерусалим.

Ова прича у православној традицији носи снажну поруку о смирењу и скромности – пред Христовим Крстом нема разлике између владара и обичног човека.

Богослужење и поклоњење Крсту

На Крстовдан се у храмовима служи празнично богослужење, а у црквама се износи Часни Крст пред који се верници поклањају и целивају га.

Посебно место у богослужењу има песма:

„Крсту Твоме поклањамо се, Владико, и свето Васкрсење Твоје славимо.“

Празник је повезан са постом, молитвом и сећањем на Христово страдање.

Тропар празника почиње речима:

„Спаси, Господе, људе Твоје и благослови достојање Твоје, победе на сопротивна дарујући и Твоје чувајући Крстом Твојим житељство.“

Кондак празника подсећа на Христову жртву и снагу Крста као духовног оружја и знака победе.

Обичаји везани за Крстовдан

У народу су се током векова развили бројни обичаји повезани са Крстовданом. На овај дан се пости, а позната је народна изрека: „Ко се крстом крсти, за Крстовдан пости.“

У многим крајевима посебно место има босиљак, који се носи у цркву, чува у домовима и користи приликом освећења воде.

Постоје и народна веровања да се после Крстовдана змије повлаче у своја зимска скровишта, па се у појединим крајевима избегава одлазак у шуму. Реч је о народном веровању, а не о црквеном правилу.

Крстовдан се у народној традицији повезује и са завршетком летњих радова и припремом за јесен и хладнији део године.

Постоје два Крстовдана

У православном календару постоје два празника који се називају Крстовдан.

Јесењи Крстовдан, који се обележава 27. септембра, посвећен је Воздвижењу Часног и Животворног Крста Господњег.

Други Крстовдан празнује се 18. јануара, уочи Богојављења, и повезан је са водоосвећењем и успоменом на крштење Исуса Христа.

Иако носе исти назив, реч је о два различита празника са различитим историјским и богослужбеним значењем.

Крстовдан зато није само дан сећања на један историјски догађај. За православне вернике он представља позив на молитву, смирење, истрајност и веру, али и подсећање да се кроз Христово страдање и Васкрсење Крст доживљава као симбол спасења и наде.

Фото: РТРС