Треће Видовданско казивање поезије окупило песнике у Лепосавићу

У Галерији Центра за културу „Сава Дечанац“ у Лепосавићу одржано је Треће Видовданско казивање поезије, манифестација која је и ове године окупила песнике из Лепосавића и околине, као и госте из централне Србије. Кроз стихове посвећене Видовдану, отаџбини, вери, љубави и човеку, учесници су публици приредили вече испуњено емоцијама и духовношћу.

Програм су музичким извођењем на гитари употпуниле Неда Зечевић и Маша Стевановић, чија је пратња дала посебну атмосферу песничкој вечери.

Међу учесницима била је и песникиња Милица Симоновић из Шилова, која је истакла да се у Лепосавићу осећала као међу својима.

„Овде се заиста не осећам као гост, већ као да се враћам у неку своју другу кућу. Представила сам се песмама ‘Корак у времену’, ‘Нисам разумела’ и ‘Шапат’. Утисци су ми прелепи. Публика је упијала сваки стих. У свим песмама које смо вечерас говорили свако је могао да пронађе део свог живота, неких љубави и тренутака. Ово није било само вече поезије, већ и вече сусрета, дружења и радости, свега онога што нас чини људима каквим нас је Бог створио – да волимо једни друге и да се радујемо једни другима“, казала је Симоновић.

Она је поручила да све промене почињу од сваког појединца.

„Треба прво да васпитамо себе да бисмо могли да васпитавамо децу. Да верујемо једни другима, да се искрено волимо срцем, а не само речима. Да заједно замолимо Бога да нас од овог Видовдана прате бољи дани“, додала је Симоновић.

По први пут на Косову боравила је Марија Стојић из села Батоте код Бруса, мастер филологије, ауторка три књиге и добитница награде „Стражилово“ у Бранковом колу 2024. године. Публици се представила песмама „Милешевски анђео“, „Печат“ и „Сточар“.

„Први пут сам на Косову и то додатно појачава осећај среће. Мастер сам филологије, објавила сам три књиге и добитник сам награде ‘Стражилово’ у Бранковом колу 2024. године. За ову манифестацију одабрала сам песме ‘Милешевски анђео’, ‘Печат’ и ‘Сточар’. Видовдан је печат који из године у годину треба да носимо у себи, а песма ‘Милешевски анђео’ представља разговор са фреском Белог анђела, као једну молитву“, рекла је Стојић.

Она је истакла да су утисци са манифестације изузетно лепи.

„Утисци су прелепи. Мало је место, али су овде људи који воле уметност, писану реч и Видовдан као празник, завет и подвиг“, навела је Стојић.

Директорка Покрајинског културног центра Јована Савић Јевтић подсетила је да се Видовданско казивање поезије организује трећу годину заредом са циљем неговања културе, традиције и писане речи.

„Видовдан обележавамо скромно, али на јединствен начин. То је дан када се сећамо традиције, вере и културе и када се питамо ко смо, одакле смо и шта треба да баштинимо на овим просторима“, рекла је Савић Јевтић.

Она је додала да није једноставно покренути нову културну манифестацију, али да је поносна што је овај догађај заживео.

„Поносна сам што смо успели да покренемо ову манифестацију. Надам се да ће заживети као традиција и да ће неко и после мене наставити да негује писану реч и изнедри нове песнике са овог подручја“, додала је она.

Говорећи о значају Видовдана за Србе на Косову и Метохији, истакла је да становници овог простора свакодневно живе са изазовима које тај празник симболизује.

„Нама је Видовдан сваки дан. Људи који овде живе свакодневно се суочавају са изазовима које други можда не разумеју. Само вером, истрајношћу и искреношћу можемо да останемо и опстанемо на овим просторима“, поручила је Савић Јевтић.

На крају програма Дуња Петронијевић и Неда Зечевић извеле су песму „Тамо далеко“, а потом су свим учесницима уручена признања и захвалнице за учешће.

Бројна публика пажљиво је испратила наступе песника и наградила их аплаузима, потврђујући да поезија и даље има значајно место у очувању културне и духовне баштине српског народа.

Извор: Портал Девич