У Грачаници одржана промоција „Видовданског гласника“

Учитаоници „Даринка Јеврић“ у Дому културе у Грачаница одржана је промоција 34. годишњака за културу „Видовдански гласник“, часописа који прати, вреднује и промовише најзначајније културне догађаје и уметнике, као и феномене и процесе у култури између два Видовдана.
Један од уредника „Видовданског гласника“ Жарко Миленковић истакао је да су све активности сачуване у „Видовданском гласнику“.

„Све оне активности које имамо, барем оне које сматрамо најважнијим, су сачуване у нашем часопису. Овај број, као и и претходни бројеви, заиста је богат што садржајем, новим текстовима писаним специјално за наш часопис, што фотографијама и радовима са наших ликовних колонија „Јесен у Призрену“ и „Видовдан 2026“ и наравно поезијом, је заиста нешто чега не можемо да се постидимо и са чим можемо да изађемо свуда, где где би могло да се говори о култури на највишем нивоу“, казао је Миленковић.

Уредник часописа Живојин Ракоћевић истакао је да је међу корицама овог броја стала сва слобода, односно неслобода уметника на Косову.

„Видовдански гласник је годишњи мозаик наше културне, духовне, народне и животне стварности. „Видовдански гласник“ је једна од дефиниција како изгледа наша слобода и оно што је можда још важније, како изгледа креативност у оквирима слободе или неслободе коју ми имамо. „Видовдански гласник“ захвата све те централне теме које су нам се догодиле, али и отвара питања – шта је то наша перспектива и може ли се без оваквог начина рада, без дубине цивилизацијске и историјске, догодити да имамо овакву врсту часописа? Јер је суштински изненађење за све људе који долазе овде и који добијају овај лист: како је могуће да то настане ту, од чега ви то правите, ко су људи који учествују и још једно питање – да ли то може да излази више пута годишње. Ту долазимо до тих кључних одговора. Наше снаге су оволике и овај „Видовдански гласник“ је заправо израз наше снаге“, казао је Ракочевић.

„Видовдански гласник“ је доказ да смо преживели мржњу, додао је он.

„Да смо успели у гету да покажемо једно од лепих лица слободе. „Видовдански гласник“ је позив да сви ви учествујете у њему, да имамо страсти, дара и љубави – не само према неком општем животу, него према темама које нас тако занимају и према темама у којима ће се огледати судбина не само нас, него и наше деце, Грачанице, нашег односа према стварности“, додао је Ракочевић.

Стефан Филиповић писао је о правнику Богдану Раденковићу за кога је истакао да је требало да буде митрополит косовски.

„Ја сам се бавио животом Богдана Раденковића, за кога нисмо чули само зато што се није појавио у серији ‘Крај династије Обреновић’ која је била тако популарна. Појавио се Апис, појавио се Воја Танкосић, појавили су се сви, али се Богдан није појавио. Само зато што је можда рођен крај Звечана у неком небитном селу које се некада звало Бугарић, а сада се зове Србовац, или само зато што је завршио Правни факултет у време Османског царства у Истанбулу, или само зато што је говорио седам страних језика, или само зато што је био у ствари иницијатор, организатор и творац онога што погрешно називамо Црна рука, у ствари то је организација коју он ствара у Београду у хотелу Москва 1911. године. То је човек који је требао да буде митрополит косовски, то је човек који је био и свештеник, и учитељ, обавештајац, четник, политичар, преговарач…“, казао је Филиповић.

Нови број часописа, доноси текстове књижевника Мирка Демића, професора и песника Драгомира Костића, историчарке уметности Александре Димитријевић и докторке Соње Јерковић.

У овом издању објављен је и интервју са проф. др Бисером Пенчевом, која разматра сложене односе музике, поезије, светлости и слике у византијској и православној култури.

Посебан сегмент посвећен је и глумици Народног позоришта Приштина Аники Грујић, кроз разговор у којем се представља део њене уметничке каријере, укључујући улогу Феме у представи „Покондирена тиква“ у режији Милана Караџића.