Грачаница задужбина краља Милутина која и данас живи

Манастир Грачаница, задужбина краља Стефана Уроша II Милутина, представља једно од најзначајнијих дела српске средњовековне духовности и уметности. Према предању, краљ Милутин је, вођен заветом да ће подићи онолико цркава колико година буде владао, оставио иза себе више од четрдесет светиња, а међу њима посебно место заузима управо овај манастир. Изградња је завршена 1321. године, непосредно пред његову смрт, а манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице.

Смештен у селу Грачаница, недалеко од Приштине, на левој обали истоимене реке, манастир вековима представља духовно средиште и једно од највреднијих сведочанстава византијског утицаја на српску културну баштину. Од 2006. године налази се на УНЕСКО-вој листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“.

Архитектонски, Грачаница је врхунац српско-византијског стила, подигнута у облику уписаног крста са пет купола, што јој даје препознатљиву вертикалност и склад. Унутрашњост храма красе фреске које су, према историјским изворима, радили солунски мајстори Михаило и Евтихије. Посебну вредност имају портрет краљице Симониде, који је постао инспирација чувеног стиха Милана Ракића „Ископаше ти очи, лепа слико“, затим родословна лоза Немањића са 16 портрета владара, као и ктиторска композиција краља Милутина са моделом цркве у рукама.

Манастир је подигнут на темељима ранохришћанске базилике из VI века, а током историје делио је судбину народа који га је градио и чувао. У XVI веку био је и значајан културни центар са сопственом штампаријом, где су штампане богослужбене књиге, док је у каснијим вековима преживљавао тешка оштећења и преправке, укључујући и уклањање оловног крова у османском периоду.

Данас је манастир живи духовни простор и женски манастир у којем монахиње настављају традицију иконописања и бриге о комплексу. Посебан утисак на посетиоце оставља уређено манастирско двориште, које одише миром и складом, као и осећајем континуитета векова.

У оквиру манастира налази се и манастирска радња у којој монахиње и мештани нуде домаће производе, чувајући традицију краја. Посетиоци могу пронаћи разноврсне џемове, слатко, домаћа вина и ракију, природне сокове, као и свеже поврће и друге производе припремљене на традиционалан начин. Тај део манастирског живота додатно употпуњује утисак о Грачаници као месту у којем се духовност и свакодневица прожимају у једном тихом, природном складу.

И данас, вековима након свог настанка, Манастир Грачаница остаје простор у којем се сусрећу историја, уметност и живо предање, сведочећи о трајности једне културе и духовности која није изгубила свој смисао.

T.Аћимовић